Voice Of Jasna

I eto tako prodje i ferije. Kratko ali slatko. Sad se treba opet priviknuti na svakodnevicu. Ljeto proslo..na brzinu smo upali u zimsku garderobu..iz sandala u cizme..bukvalno.. I sledece sto cekamo su novogodisnji i bozicni praznici.. Ja sam jos iducu nedelju slobodna i onda se i skola nastavlja.. Sad treba da se uhvatim knjige jer je za mjesec dana ispit B1 novoa sto kazu da je bas tesko.. Ali dobro..bar su baterije pune.. Deset dana u Banjaluci, i produzen vikend u Umagu i dobro. Mi zadovoljni. Ma mi smo uvijek zadovoljni. Nama je super samo da smo zajedno, da se ne razdvajamo, jer smo i to probali i znamo kako je.. U svakom slucaju ne preporucujemo…  

Banjaluka onakva kakvu je volimo i pamtimo..vesela, topla, ziva.. Do duse, malo u izgradnji ali sve je to super i ohrabrujuce. I svaki put kad odemo sve ljepsa i ljepsa.. Jos smo bili u vrijeme “Banjalucke Guce”..uff..ko je bio s nama zna kako je sve to propraceno.. Druzili se s nama dragim ljudima, opustali, bez razmisljanja o vremenu i gledanja na sat, bez stresa i zurbe.. Pravili tzv “sismisijadu” (tesko za objasniti onome ko nije prisustvovao ) i slicne nocne skupove koji su trajali dugo u noc.. Uglavnom akcenat je bio na DRUZENJU.

U Umagu je bilo isto lijepo i opustajuce. Slavisa je bas jedva cekao da bas “ne radi nista”. A ja sam se druzila sa svojima koje bas dugo nisam vidjela..igrao se turnir ( o rezultatima ne bih ), kupalo, setalo..temperatura bila savrsena-ni prevruce ni hladno. Jos sto se tice Umaga moram javno da izjavim Maja & Zdravkica su majstori.. Zadovoljne?

Kako ste vi, dragi moji posjetioci, proveli ljeto..? Zanimljivo..radno..bolje nego prethodna..ili mjesavina svega toga..?

Imate pozdrav iz kisnog Züricha..

Danas je 01.avgust..Dan Drzavnosti svicarske. Sto znaci da nema skole… Tako da imamo produzen vikend. I tako sam ja jos u ponedeljak isplanirala danas ici na bazen jer je uvde zadnjih desetak dana uzasno vruce. Ali, posto sam ja baksuz, nocas je citavu noc padala kisa. I tako sam ja ipak danas na kuci. Sad na kompu, kasnije oko zadace…i eto. Bas zanimljivo jel da? Uglavnom od ponedeljka je krenuo novi stepen njemackog, grupa velika, profesori novi, ali nije nikad bilo interesantnije. Profesori kreativni, pa smo samim tim dosli na ideju da napravimo nesto zajedno na netu i zamislite gdje?! Na karalic netu. I tako sad imamo kutak deutschkurs ovde koji pravimo zajedno. Malo ja, malo profesor, dok se i drugi ne zaraze. I tako je on ove nedelje dao zadacu koju bi trebali svi da urade ovde.

Dobro to je novost. Druga novost, manje ili ni malo interesantna je da ipak nisam sad ni u Banjaluci ni u Umagu iako jedva cekam. Slavisa nikako da dobije ferije na poslu jer naravno ljudi sa djecom imaju prednost tako da sam i ja odlucila da ga sacekam, idem u skolu ovaj mjesec i za tri nedelje da idemo zajedno. Malo u Umag, kao u dobra stara vremena, pa u Banjaluku.. I ovde je bas ljetna atmosfera, ali zbog skole i nisam bas u prilici da sve to propratim sto ovaj grad nudi ljeti.. Setnja kraj jezera, bazen ponekad, ili kafica, kino..to jedino.. Ali neke cijelodnevne dogadjaje je nemoguce posjetiti..

Kako ostali provode ove ljetne dane? Nije valjda s knjigama kao ja?! Uglavnom ja vam zelim lijepo i uzbudljivo ljeto, ljeto koje ce te da pamtite..

Pozdrav..

Ja ne znam koliko među vama koji ovo čitate ima ljubitelja fudbala i onih koji su sa ovim EM 08 oduševljeni.. Ja vam baš i ne spadam u tu grupu..Nije da ga baš ne volim i da ga ne mogu gledati ali u ovoj količini je stvarno previše. Pogotovo kad živiš u zemlji koja je domaćin..ili jedan od..onda ti baš i nije sjajno.. Ja jedva čekam da ova nedelja prođe i da se ova tema završi. Počeo mi je fudbal izlaziti iz frižidera! Vjerovali ili ne reklame su i na kečapu! Čak imam majicu na kojoj piše HOPP SCHWIIZ. Nisam naravno za nju dala pare već je dobila srećnim/nesrecnim slučajem! Kupim čokoladicu..na kojoj naravno isto to piše..pošaljem kod i dobijem majicu.. Kažem ludnica!

Zastave su skoro na svakom autu..na skoro svakom prozoru..po kafićima..restoranima.. Kažem vam, situacija je baš ozbiljna..Da ne pričam kakva je situacija u gradu.. jednu noć smo išli i bili do 4 u jutro..ludnica. Ne može da se prođe ulicom, što od ljudi, turista, što od konzervi piva..u gradu sve ulice zatvorene..ma venredno stanje. Ja znam da ima jedan mali dole što bi se prvi mjenjao sa mnom, a i ja bih s njim ..tako da bi se brzo dogovorili..kad bi bilo tako lako.. Uglavnom, navijamo sad za Ruse, valjda će biti u finalu sa Njemcima.. A ja, još kad pogledam ove preostale 2 utakmice..ću da oborim sopstveni rekord u gledanju utakmica.. Jer sam ih u ovih zadnjih dana pogledala više nego u dosadašnjem životu..

A to što ja imam polaganje njemačkog idući vikend, nema baš veze s fudbalom..

Pozdrav!

Nikako da napišem nešto..al nije to ni nešto novo.. Ali mislim se sad, ako bih čekala neku interesantnu informaciju za vas moglo bi ovo “ne pisanje” još da potraje.. Pa tako sam ja sad sjela da pišem onako kako izlazi iz glave..Bez delete-opcije.. Pa kako bude!

Uglavnom ja u zadnje vrijeme baš u nekim obavezama, što bi valjda značilo da počinjem polako da stvaram neki život ovde. Škola mi oduzme dobar dio dana, još je pogotovo bilo posla oko polaganja koje je bilo skoro i na kojem sam (da se pohvalim malo) imala 97 dodova od 100 mogućih.. Reklo bi se da radim nešto, a? Onda smo predavali papire za upis tj prebacivanje na fakultet.. Pa je i mama dole bila angažovana na ganjanju papira, prevodu, ovjerama.. Ali sad je ok, papiri su predati…još “samo” da položim taj ispit njemačkog u avgustu i onda sam IN. Do tad valja baš zapeti s jezikom jer ako sad to ne položim sledeći termin je u februaru. Postoje i velike šanse da mi priznaju položene ispite ali o tome poslije upisa.

 Prošla nedelja je protekla tužno, jako, jer je ovaj svijet izgubio jednu jako dobru osobu koju smo poznavali.. Maksimalno nepravedno.. Ali ne bih o tome, jer ne postoje riječi koje bi to opisale..

Uglavnom, kao što rekoh, pokušavam da se priviknem ovoj sredini i načinu života. U školi mi se malo promjenio sastav društva, na moju žalost, jer su ljudi s kojim sam se baš sprijateljila napustili kurs.. Ali je tu dosta novih..tako da valjda neće biti problema.. Pokušavam da nađem neki praktikum u nekoj firmi ili banci..ali bez njemačkog teško da može i to. Iako je u mnogim firmama poslovni jezik engleski, traže i njemački..po mogućnosti dijalekt. Ali ne odustajem. Valjda će nešto da izleti. Sa Sreletom sad pričam njemački u kući jer, kako kažu, sad je najvažnije “propričati”. U početku je bilo smješno skroz ali sad nam već ide..

Ono što me trenutno jako raduje je što ću ubrzo u Bl..na desetak dana.. Imam u školi nedelju ferija pa ću da je iskoristim najbolje moguće.

Sinoć evrovizija..Oduševljena sam organizacijom, scenom, voditeljima..kompletnim utiskom. Sve pohvale Beogradu! Nisam vjerovala da će tako dobro to da odrade. Čak sam zadovoljna i pobjednikom, što inače nije slučaj. Osim prošle godine , naravno. Dakle do godine u Rusiji. Srećku je žao što nije u Ukrajini ali dobro..nije nezadovoljan.. U svakom slučaju, konkurencija je bila baš jaka.

A vi, prijatelji, pišite kako je kod vas..Kako ste mi? Imate sigurno nešto interesantnije da napišete od događaja koji prate integraciju jednog novog člana društva.. E..da sam ove pameti i 23 godine..dva put bih razislila o udaji 1100 km daleko od kuće..

Pozdrav svim posjetiocima…

Kratko ali slatko.. Išli smo na 5 dana i kao i uvijek bilo je super. Proleti kao jedan tren ali bolje i toliko nego nikako.. Kraj  marta a bilo je hladnije nego kad sam bila u januaru, a i kroz sloveniju najveća količina snijega koju sam vidjela..i najveća brzina padanja. Malo nam se klima pobrkala. Ali to ne umanjuje ljepotu najljepšeg grada na svijetu.

I kao poslije svakog odlaska dole, osjećam se kao najbogatija na svijetu zbog prijatelja koje imam..porodice..i tolike ljubavi koju primam.. Ali i na neki čudan način lijepo je biti kući – a to je sada ovde.. Sada je moj život ovde, još samo kad bi prethodno spomenuti ljudi mogli da budu ovde sa mnom..Ali valjda bi to bilo previše sreće za podnijeti! Nisam ja od onih koji puno traže od života tako da sam zadovoljna..i više nego zadovoljna..

Znam da se razočarate kad otvorite karlić net zadnjih dana a tamo još uvijek neki glupi blog o orhideji…:-) al nisam baš imala vremena u zadnjih par dana da pišem.. Sad sam svaki dan na kursu. Jutro proleti, a kad se vratim kući već je 18 h…a onda baš i nemam volje. Još, kao i svaki drugi đak, imam zadaću. Smješno jeste al je stvarnost. Ali neću da se žalim. Pao mi je kamen sa srca poslije prvog dana škole. Baš sam zadovoljna ekipom, profesoricom..sistemom rada..Ma sve je ok. Baš sam se bojala da će biti neka bezvezna grupa ljudi, koja ne želi da uči već je tu samo zato što mora ali srećom nije tako.. Svi su baš ok! Ima nas 10! Ja sam najmlađa. Svi smo udati/oženjeni..svačija priča je drugačija alli eto svi smo primorani da učimo taj jezik. Kao što rehoh 10 nas je…ja, (magarac na prvom mjestu , jos jedan momak “naš”(-tj iz Crne Gore ali sve smo to “mi”  ovde), jedna Poljakinja, jedna Ruskinja, jedna iz Turske, jedna iz Ekvadora ( s njom vježbam španski jedan čova iz Engleske, jedan iz USA ( s njima na engleskom ) i jos dva momka iz Afrike. Eto sad sam vas upoznala sa grupom. Uglavom se lijepo družimo i super je! I tako još bar 6 mjeseci svaki dan i mogu reći onda da pričam njemački..

Eto, nemam nešto novo da kažem kad je to ono čime se  u zadnje vrijeme najviše zanimam.. Ali valjda će mi neka nova ideja pasti na pamet..pa ću da pišem..A sad odo da radim zadaću..

Svima koji ovo čitaju pozdrav od mene..

Dobijem ja orhideju. I tad počnu problemi.. Ono što odgovara drugim biljkama koje imam..njima ne odgovara. Probala sam s promjenom mjesta, s hranom za biljke..sa cestim prskanjem..al ništa. (Al bar su ostale dobile više njege tim povodom- i čini se da su zahvalne).I tako ja danas malo odvojim vremena da istrazim tu temu. I onda sam bila više nego iznenađena. Ukucavši tu magičnu riječ orhideja na google došla sam do masu stranica koje se bave baš tim problemom. Kao prvo moje iznenađenje je bila uopšte tolika zainteresovananost za tu biljku..Mislim postoje čak klubovi obožavaoca!! I stranice koje se bave isključivo tom biljkom. I tako ja, čitajući to, saznam da prvo moram da znam vrstu, tj ime orhideje (koje inače ne znam)..i još mnoooogo toga.. Da bi uspjela morala bih preuzeti sledeće korake..kao prvo mjeriti vlažnost vazduha da bi znala koliko da je zalijevam, onda mora na zapadni ili istočni prozor, nikako da se voda nakuplja oko korijena..dakle ako baš želite da je osvježite najbolje je staviti posudu u kojoj je biljka u drugu posudu s vodom.. Uff! Najbolje je prskati dva puta dnevno. Ljeti i više. Ali voda mora biti “meka”, nikako pijuća, ph vrijednosti od 4 do 5..i još milin drugih stvari..Halooo?! Ko je ovde lud..Ja nisam..:-)

Mislim nije da ne želim da se trudim ali ovo je baš previše..

Tako da ne planiram uzimati više orhideja..koliko god da ih volim..a ova jedna će valjda da poživi još..

Najbolja ideja u vezi svih ovih demonstracija po meni je ideja Banjalučkih studenata. A kojih drugih..?!

E pa ovo će biti jedan od onih copy-paste blogova..pa pročitate..

BANJALUKA – Studenti banjalučkog Univerziteta juče su proglasili „Nezavisnu studentsku republiku“ kao slobodnu i suverenu državu, usvojivši prethodno Deklaraciju o nezavisnosti. Oni su pozvali sve „prijateljske“ velesile da ih podrže i priznaju i, kako kažu, biće im večno zahvalni jer bez njih i njihova mašta ne bi postala stvarnost.

U Studentskoj republici juče je bilo veselo, slavlje na svakom koraku. Sa svih strana se čulo „Konačno nezavisnost“, „Konačno slobodni“…
„Najsrećnija smo nacija na svetu. Ostvarili smo naš osmogodišnji san za otcepljenje. Ponosni smo i srećni, jer imamo sve uslove za nezavisnost. Postali smo najmlađa evropska država“, rekao je predsednik Studentskog parlamenta Milan Grubor.
Kako kaže, u ovoj republici studenti su većina, dok su nacionalne manjine profesori na čelu sa rektorom. Studenti očekuju da ih odmah priznaju zemlje kojima je samoopredeljenje na prvom mestu – Amerika, Velika Britanija, Francuska i Turska.
„Ovde nisu dobrodošli predstavnici Rusije, Španije, Kipra i Grčke jer one poštuju evropske i svetske zakone i više nisu ‘in’“, objašnjava Grubor.
Studenti očekuju dobre odnose i bolju saradnju, prvenstveno sa Republikom Srpskom kao prvom susednom zemljom, ali i sa svim balkanskim zemljama jer veruju da će i one priznati nezavisnost.
Rektor Univerziteta u Banjaluci Stanko Stanić među prvima je rekao da priznaje „Nezavisnu studentsku republiku“.
„Ne osećam se manjinom jer sam državljanin ove republike i tu živim“, rekao je Stanić.